ARRZdravković, MilicaGrekulović, VesnaŠtrbac, NadaZdravković, BojanGorgievski, MilanMarković, MiljanMarković, Marina2025-07-162025-07-1620240354 – 328510.18485/ecologica.2024.31.114.3https://repozitorijum.tfbor.bg.ac.rs/handle/123456789/5987Srbija je jedna od vodećih zemalja u svetu po proizvodnji maline i kupine. Proizvodnja je usmerena na gajenje maline i kupine radi prodaje ploda, pa velike količine lista ove dve biljke ostaju neiskorišćene na plantažama ili bivaju spaljene. U narodnoj medicini je poznato lekovito dejstvo lista maline i lista kupine, ali je zbog velike proizvodnje nemoguće iskorititi svu količinu listova u ove svrhe. Novija istraživanja ukazuju na brojne mogućnosti primene lista maline i lista kupine. Važan aspekt predstavlja upotreba maline i kupine koja raste u blizini rudnika. Pored upotrebe u medicini i farmaciji ekstrakti se mogu koristiti kao inhibitori korozije metala. Osiromašena biljna masa se može primeniti za biosorpciju, kao vezivno sredstvo i polazna komponenta proizvodnje celuloze. Dobijanjem ekstrakta umesto spaljivanja listova ispunjava se prvi uslov Zelene agende, a to je dekarbonizacija i smanjenje industrijskih emisija. Smanjuje se zagađenje životne sredine sa fokusom na kvalitet vazduha. Adekvatnim izborom ekstragensa postiže se bolja energetska efikasnost. Cirkularna ekonomija se postiže sistemom u okviru kojeg se podstiču proizvodni resursi (plod i list), a otpad, emisija otpada i energetski odliv bitno umanjuju. Pored podsticanja privrede i održivih prehrambenih sistema biljaka koje su karakteristične za Zapadni Balkan, postiže se zaštita i investiranje u ekosisteme.srmalinakupinacirkularna ekonomijazelena agendaarticle